Језекиљ, глава 24

 

1. Потом године девете, десетог месеца, десетог дана, дође ми реч Господња говорећи:

Језек. 26:1

2. Сине човечји, запиши име овог дана, овог истог дана; у тај дан дође цар вавилонски на Јерусалим.

2 Цар. 25:1, Јер. 39:1

3. И кажи причу том дому одметничком, и реци им: Овако вели Господ Господ: пристави лонац, пристави, и налиј у њ воде.

Псал. 78:2, Јер. 1:13, Језек. 11:3, Језек. 11:7, Језек. 11:10, Језек. 17:2, Језек. 17:12, Мих. 2:4, Мар. 12:12, Лука 8:10

4. Сложи у њ делове, све добре делове, стегно и плеће, и напуни га најбољих костију.

5. Узми најбоље из стада, и наложи кости испод њега, и узвари добро да се и кости раскувају у њему.

6. Јер овако вели Господ Господ: Тешко граду крвничком, лонцу, на коме стоји загорел, с ког неће да сиђе загорел; повади део по део; жреб да се не баци за њ.

2 Цар. 21:16, Језек. 16:23, Језек. 22:3, Јоило 3:3, Авд. 1:11, Мих. 7:2, Наум 3:1, Наум 3:10

7. Јер је крв његова усред њега; на го камен метну је, не проли је на земљу да се покрије прахом.

3 Мој. 17:13, 5 Мој. 12:16

8. Распаливши гнев да учиним освету, метнућу крв његову на го камен да се не покрије.

Јер. 16:17, Мат. 7:2

9. Зато овако говори Господ Господ: Тешко граду крвничком! И ја ћу наложити велик огањ.

Наум 3:1, Авак. 2:12

10. Нанеси дрва, и распали огањ, нека се страши месо, зачини корењем, и кости нека изгоре.

11. Метни га празног на живо угљевље да се угреје и изгори бронза његова и да се стопи у њему нечистота његова и да нестане загорели његове.

Језек. 22:15

12. Лажима досадио ми је; зато неће изаћи из њега многа загорел његова; у огањ ће загорел његова.

13. У нечистоти је твојој грдило твоје; јер сам те чистио, али се ти не очисти; нећеш се више чистити од нечистоте своје, докле не намирим гнев свој над тобом.

Иса. 22:14, Језек. 5:13, Језек. 8:18, Амос 4:6

14. Ја Господ говорих; доћи ће, и извршићу; нећу одустати нити ћу жалити нити ћу се раскајати, по путевима твојим и по делима твојим судиће ти, говори Господ Господ.

4 Мој. 23:19, 1 Сам. 15:29, Псал. 33:9, Језек. 5:11

15. Опет ми дође реч Господња говорећи:

16. Сине човечји, ево ја ћу ти узети жељу очију твојих злом, али не тужи ни плачи, нити суза рони.

17. Немој уздисати, не жали како бива за мртвим, метни капу на главу, и обућу своју обуј на ноге, и уста својих немој покрити и хлеба ничијег не једи.

3 Мој. 10:6, 4 Мој. 20:29, 2 Сам. 15:30, Јер. 16:5, Језек. 24:22, Мих. 3:7

18. И говорих ујутру народу, а увече ми умре жена; и сутрадан учиних како ми беше заповеђено.

19. И рече ми народ: Хоћеш ли нам казати шта нам је то што радиш?

Језек. 12:9, Језек. 17:12

20. И одговорих им: Дође ми реч Господња говорећи:

21. Реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: ево, ја ћу оскврнити светињу своју, величанство силе ваше, жељу очију ваших и шта је мило души вашој; и синови ће ваши и кћери ваше које остависте пасти од мача.

Псал. 27:4, Јер. 7:14, Језек. 7:20

22. И чинићете како ја чиним: уста нећете покрити и хлеба ничијег нећете јести;

Јер. 16:6, Језек. 24:17

23. И капе ће вам бити на главама и обућа на ногама; нећете тужити ни плакати, него ћете са безакоња својих чилети и уздисаћете један с другим.

3 Мој. 26:39, Јов 27:15, Псал. 78:64, Језек. 33:10

24. И Језекиљ ће вам бити знак: чинићете све што он чини; кад то дође, познаћете да сам ја Господ Господ.

Иса. 20:3, Јер. 17:15, Језек. 12:6, Језек. 20:44, Језек. 25:5, Јован 13:19

25. А ти, сине човечји, у онај дан кад им узмем силу њихову, радост славе њихове, жељу очију њихових и за чим тежи душа њихова, синове њихове и кћери њихове,

26. У тај дан ко побегне, неће ли доћи к теби да ти донесе глас?

Језек. 33:21

27. У тај ће се дан отворити уста твоја према оном ко побегне, и говорићеш и нећеш више бити нем; и бићеш им знак, и они ће познати да сам ја Господ.

Језек. 3:26, Језек. 33:22, Лука 1:20

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga