Марко, глава 6

 

1. И изађе оданде, и дође на своју постојбину; и за Њим идоше ученици Његови.

Мат. 13:54, Лука 4:16

2. И кад дође субота, поче учити у зборници. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама његовим чине се?

Јован 6:42, Јован 7:15

3. Није ли ово дрводеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде међу нама? И саблажњаваху се о Њега.

Иса. 53:2, Мат. 11:6, Мат. 12:46, 1 Кор. 1:23, Гал. 1:19

4. А Исус рече им: Нигде није пророк без части до на постојбини својој и у роду и у дому свом.

Јер. 11:21, Јер. 12:6, Мат. 13:57, Лука 4:24, Јован 4:44

5. И не могаше онде ни једно чудо да учини, осим што мало болесника исцели метнувши на њих руке.

1 Мој. 19:22

6. И чудио се неверству њиховом. И иђаше по околним селима и учаше.

Иса. 59:1, Мат. 9:35, Лука 7:9, Лука 13:22

7. И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим.

Мат. 10:1, Лука 9:1

8. И заповеди им да ништа не узимају на пут осим једног штапа: ни торбе ни хлеба ни новаца у појасу;

9. Него обувени у опанке, и не облачећи две хаљине.

Дела 12:8

10. И рече им: Где уђете у дом онде останите док не изађете оданде.

Мат. 10:11

11. И ако вас ко не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прах с ногу својих за сведочанство њима. Заиста вам кажем: лакше ће бити Содому и Гомору у дан страшног суда него граду оном.

Мат. 10:14, Лука 10:11, Дела 13:51, Дела 18:6, Јевр. 10:31

12. И отишавши проповедаху да се треба кајати;

13. И ђаволе многе изгоњаху; и мазаху уљем многе болеснике; и исцељиваху.

Јаков 5:14

14. И зачу цар Ирод за Исуса (јер Његово име беше се разгласило), и рече: Јован крститељ из мртвих уста, зато чини чудеса.

Мат. 14:1, Лука 23:8

15. Други говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или као који од пророка.

Мат. 16:14

16. А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посекао, он уста из мртвих.

Лука 3:19

17. Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа брата свог, јер се ожени њом.

18. Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жене брата свог.

3 Мој. 18:16, 2 Тим. 4:2, Јевр. 13:4

19. А Иродијада расрди се на њега, и хтеде да га убије, али не могаше.

20. Јер се Ирод бојаше Јована знајући га да је човек праведан и свет, и чуваше га; и много којешта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.

Јер. 37:17, Мат. 21:26, Мар. 11:32, Јован 5:35

21. И догоди се дан згодан, кад Ирод на дан свог рођења даваше вечеру кнезовима својим и војводама и старешинама галилејским.

1 Мој. 40:20, Мат. 14:6

22. И ушавши кћи Иродијадина и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим рече цар девојци: Ишти у мене шта год хоћеш, и даћу ти.

Иса. 3:16

23. И закле јој се: Шта год заиштеш у мене даћу ти, да би било и до пола царства мог.

3 Мој. 5:4, Јест. 5:3, Јест. 5:6, Проп. 5:2, Рим. 1:28, Јевр. 11:36, Јаков 2:13, Откр. 6:9

24. А она изашавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована крститеља.

Приче 12:10, Мат. 3:1

25. И одмах ушавши брзо к цару заиска говорећи: Хоћу да ми даш, сад на кругу, главу Јована крститеља.

26. И забрину се цар, али клетве ради и гостију својих не хте јој одрећи.

Дан. 6:14

27. И одмах посла цар џелата, и заповеди да донесе главу његову.

28. А он отишавши посече га у тамници, и донесе главу његову на кругу, и даде девојци, а девојка даде је матери својој.

29. И чувши ученици његови дођоше и узеше тело његово, и метнуше га у гроб.

1 Цар. 13:29, Мат. 14:12, Дела 8:2

30. И скупише се апостоли к Исусу, и јавише Му све и шта учинише и шта људе научише.

Лука 9:10

31. И рече им: Дођите ви сами насамо, и почините мало. Јер их беше много који долазе и одлазе, и не имаху кад ни јести.

Мат. 14:13, Мар. 3:20

32. И одоше на лађи у пусто место сами.

33. И видеше их људи кад иђаху, и познаше их многи, и пешице из свих градова стецаху се онамо, и престигоше их, и скупише се око Њега.

34. И изашавши Исус виде народ многи, и сажали Му се, јер беху као овце без пастира; и поче их учити много.

Псал. 86:15, Псал. 145:8, Иса. 13:14, Иса. 54:13, Иса. 61:1, Мат. 9:36, Лука 9:11, Јевр. 2:17

35. И кад би већ пред ноћ, приступише к Њему ученици Његови говорећи: Пусто је место, а већ је касно;

Мат. 14:15, Лука 9:12, Јован 6:1

36. Отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хлеба; јер немају шта јести.

37. А Он одговарајући рече им: Дајте им ви нека једу. А они рекоше: Једино да идемо да купимо за двеста гроша хлеба, па да им дамо да једу?

4 Мој. 11:13, 2 Цар. 4:43, Мат. 15:33, Јован 6:7

38. А Он им рече: Колико хлебова имате? Идите и видите. И видевши рекоше: Пет хлебова и две рибе.

Мат. 14:17, Мар. 8:5, Лука 9:13, Јован 6:9

39. И заповеди им да их посаде све на гомиле по зеленој трави.

40. И посадише се на гомиле по сто и по педесет.

41. И узевши оних пет хлебова и две рибе погледа на небо, и благослови, па преломи хлебове, и даде ученицима својим да метну испред њих; и оне две рибе раздели свима.

1 Сам. 9:13, Мат. 14:15, Дела 27:35, 1 Тим. 4:4

42. И једоше сви, и наситише се.

43. И накупише комада дванаест котарица пуних и од риба.

44. А беше оних што су јели хлебове око пет хиљада људи.

45. И одмах натера ученике своје да уђу у лађу и да иду напред на оне стране у Витсаиду док Он отпусти народ.

Мат. 14:22, Јован 6:17

46. И отпустивши их оде на гору да се помоли Богу.

47. И увече беше лађа насред мора, а Он сам на земљи.

Мат. 14:23, Јован 6:16

48. И виде их где се муче веслајући: јер им беше противан ветар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе.

Јона 1:13, Лука 24:28

49. А они видевши Га где иде по мору мишљаху да је утвара, и повикаше;

50. Јер Га сви видеше и поплашише се. И одмах проговори с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се.

51. И уђе к њима у лађу, и утоли ветар; и врло се уплашише, и дивљаху се.

52. Јер их не научише хлебови; јер се беше срце њихово окаменило.

Јер. 17:9, Мат. 16:9, Мар. 3:5, Мар. 7:18, Мар. 8:17, Мар. 8:20, Мар. 16:14, Јован 12:40, Рим. 8:7, Јевр. 3:13

53. И прешавши дођоше у земљу генисаретску; и стадоше у крај.

Мат. 14:34, Лука 5:1

54. И кад изађоше из лађе, одмах Га познаше људи.

55. И оптрчавши сав онај крај, почеше на одрима доносити болеснике где су чули да је Он.

56. И куд год иђаше у села или у градове или у паланке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху Га да се барем скута од хаљине Његове дотакну: и оздрављаху сви који Га се дотицаху.

Мат. 9:20, Лука 7:14, Лука 8:44, Дела 5:15

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga