1. Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас.

2. Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше.

3. Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.

4. Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.

5. И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.

6. Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;

7. Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.

8. Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.

9. Дакле је остављено још почивање народу Божијем.

10. Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.

11. Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.

12. Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.

13. И нема твари непознате пред Њиме, него је све голо и откривено пред очима Оног коме говоримо.

14. Имајући, дакле, великог Поглавара свештеничког, који је прошао небеса, Исуса сина Божијег, да се држимо признања.

15. Јер немамо Поглавара свештеничког који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим греха.

16. Да приступимо, дакле, слободно к престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за време кад нам затреба помоћ.