1. У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.

2. Она беше у почетку у Бога.

3. Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало.

4. У Њој беше живот, и живот беше видело људима.

5. И Видело се светли у тами, и тама Га не обузе.

6. Посла Бог човека по имену Јована.

7. Овај дође за сведочанство да сведочи за Видело да сви верују кроза њ.

8. Он не беше Видело, него да сведочи за Видело.

9. Беше Видело истинито које обасјава сваког човека који долази на свет.

10. На свету беше, и свет кроза Њ поста, и свет Га не позна.

11. К својима дође, и своји Га не примише.

12. А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово,

13. Који се не родише од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевље, него од Бога.

14. И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца.

15. Јован сведочи за Њега и виче говорећи: Овај беше за кога рекох: Који за мном иде преда мном постаде, јер пре мене беше.

16. И од пунине Његове ми сви узесмо благодат за благодаћу.

17. Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа.

18. Бога нико није видео никад: Јединородни Син који је у наручју Очевом, Он Га јави.

19. И ово је сведочанство Јованово кад послаше Јевреји из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: Ко си ти?

20. И он призна, и не затаји, и призна: Ја нисам Христос.

21. И запиташе га: Ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: Нисам. Јеси ли пророк? И одговори: Нисам.

22. А они му рекоше: Ко си? Да можемо казати онима што су нас послали: Шта кажеш за себе?

23. Рече: Ја сам глас оног што виче у пустињи: Поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк.

24. И беху посланици од фарисеја,

25. И запиташе га говорећи му: Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос ни Илија ни пророк?

26. Одговори им Јован говорећи: Ја крштавам водом а међу вама стоји кога ви не знате.

27. Он је Онај што ће доћи за мном, који беше преда мном; коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој.

28. Ово би у Витанији преко Јордана где Јован крштаваше.

29. А сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се грехе света.

30. Ово је Онај за кога ја рекох: За мном иде човек који преда мном постаде, јер пре мене беше.

31. И ја Га не знадох: него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом.

32. И сведочи Јован говорећи: Видех Духа где силази с неба као голуб и стаде на Њему.

33. И ја Га не знадох; него Онај који ме посла да крстим водом Он ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на Њему то је Онај који ће крстити Духом Светим.

34. И ја видех и засведочих да је овај Син Божји.

35. А сутрадан, опет, стајаше Јован и двојица од ученика његових,

36. И видевши Исуса где иде, рече: Гле, јагње Божије.

37. И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом.

38. А Исус обазревши се и видевши их где иду за Њим, рече им: Шта ћете? А они Му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) где стојиш?

39. И рече им: Дођите и видите. И отидоше, и видеше где стајаше; и осташе у Њега онај дан. А беше око деветог сахата.

40. А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за Њим беше Андрија, брат Симона Петра;

41. Он нађе најпре брата свог Симона, и рече му: Ми нађосмо Месију, које значи Христос.

42. И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар.

43. А сутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном.

44. А Филип беше из Витсаиде, из града Андријиног и Петровог.

45. Филип нађе Натанаила, и рече му: За кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо Га, Исуса сина Јосифова из Назарета.

46. И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити шта добро? Рече му Филип: Дођи и види.

47. А Исус видевши Натанаила где иде к Њему рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.

48. Рече Му Натанаило: Како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Пре него те позва Филип видех те кад беше под смоквом.

49. Одговори Натанаило и рече Му: Рави! Ти си Син Божији, Ти си Цар Израиљев.

50. Одговори Исус и рече му: Што ти казах да те видех под смоквом зато верујеш; видећеш више од овог.

51. И рече му: Заиста, заиста вам кажем: Одселе ћете видети небо отворено и анђеле Божије где се пењу и силазе к Сину човечијем.