Дела апостолска, глава 17

 

1. Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, где беше зборница јеврејска.

2. И Павле по обичају свом уђе к њима, и три суботе разговара се с њима из писма,

Лука 4:16, Дела 8:37, Дела 9:20, Дела 14:1, Дела 16:13

3. Показујући и доказујући им да је требало Христос да пострада и васкрсне из мртвих, и да овај Исус ког ја, рече, проповедам вама, јесте Христос.

Псал. 22:1, Псал. 22:29, Иса. 53:1, Иса. 53:10, Зах. 13:7, Дела 18:28, Гал. 3:1, Јевр. 2:8

4. И неки од њих вероваше, и присташе с Павлом и са Силом, и од побожних Грка мноштво велико, и од жена господских не мало.

Дела 13:43, Дела 15:22, Дела 15:27, Дела 15:32, Дела 15:40, Дела 28:24

5. Али тврдоврати Јевреји завиђаху, и узевши неке зле људе од простог народа, и сабравши чету, узбунише по граду, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ.

Дела 17:8, Рим. 16:21, 2 Кор. 11:26

6. А кад њих не нађоше, повукоше Јасона и неке од браће пред старешине градске вичући: Ови што замутише васиони свет дођоше и овде,

1 Цар. 18:17

7. Које Јасон прими; и ови сви раде против ћесаревих заповести, говорећи да има други цар, Исус.

Језд. 4:12, Лука 23:2, Јован 19:12, 1 Пет. 2:13

8. И смутише народ и старешине градске који ово чуше.

9. Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их.

10. А браћа одмах ноћу оправише Павла и Силу у Верију. Дошавши онамо уђоше у зборницу јеврејску.

Јер. 37:12, Дела 9:25, Дела 17:14

11. Ови пак беху племенитији од оних што живе у Солуну; они примише реч са свим срцем, и сваки дан истраживаху по писму је ли то тако.

Лука 5:29

12. Тако вероваше многи од њих, и од поштених грчких жена и од људи не мало.

13. А кад разабраше Јевреји солунски да Павле у Верији проповеди реч Божју, дођоше и онамо те уздигоше и побунише народ.

Лука 11:52, 1 Сол. 2:15

14. А браћа онда одмах отправише Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотије осташе онде.

Мат. 10:23

15. А пратиоци доведоше Павла до Атине: и примивши заповест на Силу и Тимотија да дођу к њему што брже, вратише се.

Дела 18:5, 1 Кор. 16:6

16. А кад их Павле чекаше у Атини, раздражи се дух његов у њему гледајући град пун идола;

2 Мој. 32:19, Псал. 119:158, Јер. 50:38, Мар. 3:5, 2 Пет. 2:8

17. И препираше се с Јеврејима и богобојазнима у зборници, и на пазару сваки дан с онима с којима се удешаваше.

Дела 13:43

18. А неки од Епикуроваца и од стојичких мудраца препираху се с њим; и једни говораху: Шта хоће овај беспослица? А други: Види се као да хоће нове богове да проповеда. Јер им проповедаше јеванђеље о Исусу и о васкрсењу.

19. Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: Можемо ли разумети каква је та нова наука што ти казујеш?

20. Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо дакле да видимо шта ће то бити.

21. А Атињани сви и путници из других земаља не беху низашта друго него да шта ново казују или слушају.

22. А Павле ставши насред Ареопага рече: Људи Атињани! По свему вас видим да сте врло побожни;

Јер. 50:38

23. Јер пролазећи и мотрећи ваше светиње нађох олтар на коме беше написано: Богу непознатом. Ког дакле не знајући поштујете Оног вам ја проповедам.

Псал. 147:20, Ефес. 2:12

24. Бог који је створио свет и све што је у њему, Он будући Господар неба и земље, не живи у рукотвореним црквама,

Псал. 146:5, Иса. 40:12, Иса. 40:28, Мат. 11:25, Дела 7:48, Дела 14:15, Јевр. 1:1

25. Нити прима угађања од руку човечијих, као да би Ономе требало шта који сам даје свима живот и дихање и све.

4 Мој. 16:22, Псал. 50:8, Иса. 42:5, Дан. 4:35

26. И учинио је да од једне крви сав род човечији живи по свему лицу земаљском, и поставио је унапред одређена времена и међе њиховог живљења:

1 Мој. 9:5, 1 Мој. 11:6, 5 Мој. 30:20, 5 Мој. 32:8, Јов 14:5, Псал. 74:17

27. Да траже Господа, не би ли Га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једног нас;

1 Цар. 8:27, Јер. 23:24, Рим. 1:20

28. Јер кроз Њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од ваших певача рекоше: Јер смо и род Његов.

1 Сам. 25:29, Јов 12:10, Јован 5:26, Кол. 1:17, Титу 1:12, Јевр. 1:3

29. Кад смо дакле род Божји, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању свом.

Иса. 40:18

30. Не гледајући дакле Бог на времена незнања, сад заповеда свима људима свуда да се покају;

Лука 24:47, Рим. 3:25

31. Јер је поставио дан у који ће судити васионом свету по правди преко човека кога одреди, и даде свима веру васкрснувши Га из мртвих.

Мат. 20:8, Рим. 2:16

32. А кад чуше васкрсење из мртвих, онда се једни ругаху; а једни рекоше: Да те чујемо опет о том.

33. Тако Павле отиде између њих.

34. А неки људи присташе уза њ и вероваше; међу којима беше и Дионисије Ареопагитски, и жена по имену Дамара, и други с њима.

Рим. 11:5

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga